Iako se strasti još nisu stišale oko reakcija na debitantsko delo Milana B. Popovica Molitva tetoviranog srca, autor nastavlja svoju kreativnu invaziju, nudeci na uvid javnosti drugi deo obecane trilogije ciji je radni i realizatorski naziv - Vreme brutalnih dobronamernika. Popovic je energican, agresivan i direktan autor, cija poetska rec akumulira preživljeno duhovno i emocionalno stanje, ali uz jasan stav namece misljenje koje se itekako tice naše svakodnevne društvene, socijalne i politicke realnosti.
Mada je autor Vreme brutalnih dobronamernika podelio na pet istina povezujucih celina, na razlicit nacin svaka od njih komunicira sa samim sobom, realnim ili imaginarnim protivnikom, zamišljenim saputnikom ili potencijalnim saveznikom i prijateljem. Popovic, kao sto je to bio slucaj i sa njegovom prvom knjigom, i ovoga puta duhovnost suprotstavlja svakodnevnici, i vecinu prisutnih ne tako lakih komada, spaja u vrlo originalan odnos savremenog i imaginarnog, što sve vidljivije ukazuje na iskristalisanost pišceve stilske poruke.
Mišljenja sam, kao što sam napisao u recenziji za Molitvu tetoviranog srca, da Popoviceva poezija nije teška za citanje, ali zato svakako traži potpunu pažnju i posvecenost. Vreme brutalnih dobronamernika, pojavljuje se u pravo vreme dokazujuci kako je autor vrlo svestan trenutka vlastitog delovanja . A to je osobina koju, priznacete, ne poseduju ni mnogo poznatiji stvaraoci.
Branimir Lokner
Milana B. Popovica sretala sam na heavy metal koncertima i u lokalnoj crkvi. Bilo mi je zanimljivo da posmatram tu zadivljujucu transformaciju iz vatrenog, gotovo razularenog fana, u mirnog, staloženog vernika. Takve su mu i pesme – u jednom stihu osuda, u sledecem oprost; on moli i opominje, gubi nadu a veruje, bolno ranjiv u svojoj tihoj lucidnosti.
Paradoksalno, jer se gnušam svega što ima veze sa politikom, najjace pesme su upravo Dragi gospodine predsednice, Srbijo, majko i Ruralno i urbano - po oštrini jezika, podsecaju me na rane radove Bore Ðordevica, s tim što Bora teži rimi, dok se je Milan, srecom, oslobodio u samom startu.
Vreme brutalnih dobronamernika se idealno nadovezuje na onu staru poslovicu Put do pakla poplocan je dobrim namerama. Milan se u svom paklu ogolio do same srži, svestan da je u današnje vreme najnenormalnije biti normalan. Nemocan pred primitivlukom i licemerjem, on bira pesme kao oružje, sece stihovima poput maca, braneci svoje vetrenjace do poslednje kapi krvi, znoja i suza.
Mali decak duge, kovrdžave kose i sanjivih, zelenih ociju postao je veliki pesnik. Hvala Bogu na tome.
Jadranka Jankovic Nešic
Beleška o autoru
Milan B. Popović, 1976. Pisao u muzičkim magazinima Rocks, Time out , X-zabava i Večernjim novostima. Danas novinar muzičkih magazina: Sound & music, Butcherian vibe, Helly cherry art & underground, Metal sound, Barikada, Trablmejker, My people, Nervni slom, Aku-punk-tura, Ispred dragstora, Hard & heavy, Serbian underground, Kontra; kao i književnih časopisa: Kvartal, Gradina, Književne novine, Naš trag, Književni magazin, Pressing, Novina beogradskog čitališta i novina za kulturu Bestseler. Urednik je književnog fanzina Poezin. Piše prozu i poeziju. živi i radi u Beogradu.
Objavio:
Oka da ne ispustim dah, zbirka pesama
( Narodna knjiga / Alfa 2007. )
Molitva tetoviranog srca, zbirka pesama
( Narodna knjiga / Alfa 2006. )
Vreme brutalnih dobronamernika, zbirka pesama
( Narodna knjiga / Alfa 2006. )
Vrata moje priče, jedan od autora u zborniku kratkih priča
( Alma, Beograd, 2005. )
ilustracije, fotografije i dizajn korica: Jaksa Vlahović